АМБАСАДОР КРАЉЕВИНЕ ХОЛАНДИЈЕ У ПОСЕТИ ВЕЋУ ЗА РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ

Р.Ј.П.М. Ван Дартел, Амбасадор Краљевине Холандије у Србији, посетио је Веће за ратне злочине поводом отварања нове просторије намењене Служби за помоћ и подршку жртвама и сведоцима.
Нова просторија реновирана је и опремљена захваљујући донацији и подршци Амбасаде Краљевине Холандије и Мисији ОЕБС у Србији. Средства у износу од 5.000 ЕВРА употребљена су за реновирање просторије као и за набавку намештаја и техничке опреме. Ово није први пут да Амбасада Холандије и Мисија ОЕБС у Србији помажу рад суда и Већа за ратне злочине. У протехле три године помоћ се превасходно огледала кроз организовање регионалних конференција, стручних саветовања, округлих столова и студијских путовања, техничку и друге видове помоћи и подршке, као и кроз стручне обуке за запослене у Служби за помоћ и подршку жртвама и сведоцима, Служби за односе са јавношћу и Служби правосудне страже. Служба за помоћ и подршку жртвама и сведоцима основана је 2006.године при Већу за ратне злочине захваљујући помоћи Канцеларије Сталног правног саветника Амбасаде САД у Београду. Постојање Службе је веома значајно у раду Већа за ратне злочине с обзиром да је учешће сведока у судким поступцима који се воде у овом одељењу од пресудне важности за ток и успешност судског поступка, као и за непристрасан и правичан рад суда.

Судска управа

Унутрашња организација и рад суда одвојени су од суђења и обухватају управне, административне, техничке, стручне, информативне, финансијске и остале пратеће послове значајне за судску власт.

Судским пословником, регулише се унутрашње уређење и рад судова у Републици Србији, односно Окружног суда у Београду, па се применом истог, обезбеђује уредно и благовремено обављање послова судске управе и других послова важних за унутрашњу орагнизацију и рад суда.

Унутрашња организација и рад суда одвојени су од суђења и обухватају управне, административне, техничке, стручне, информативне, финансијске и остале пратеће послове значајне за судску власт.

Ови послови организују се тако да суд може своју функцију законито, благовремено и ефикасно остваривати и да се странкама олакша обављање послова у суду и омогући да што пре и са мање трошкова остваре права које им по закону припадају.

Судски пословник доноси министар надлежан за правосуђе у сагласности са председником Врховног суда Србије.

Послови судске управе су послови који служе вршењу судске власти и којима се обезбеђују услови за правилан и благовремен рад и пословање суда.

Под пословима судске управе сматрају се послови унутрашње организације одређени законом, судским пословиком, а нарочито:

  • уређивање унутрашњих пословања у суду;
  • старање о благовоременом и уредном обављању послова у суду;
  • позивање и распоређивање судија поротника;
  • послови везани за вештаке, сталне судске тумаче, стечајне и ликвидационе управнике;
  • разматрање притужби и представки;
  • вођење статистике и израда извештаја;
  • контрола извршења кривичних санкција;
  • финансијско и материјално пословање суда;
  • овера исправа намењених употреби у иностранству;
  • послови међународне правне помоћи;
  • стручни послови у вези са остваривањем права, обавеза и одговорности судског особља и судија у суду;
  • доношење општих и појединачних аката који се односе на систематизацију, унутрашње организацију и радне односе и других општих аката којима се уређују унутрашњи односи;
  • послови у вези са стручним усавршавањем судија и судског особља;
  • вођење судске статистичке службе;
  • вођење извештаја о раду судија;
  • послови управљања судском зградом и непокретностима који се додељује суду на коришћење;
  • послови око наплате судских такси;
  • послови судског депозита; i
  • други послови везани за унутрашњу организацију и пословање суда када је то одређено законом или општим актом суда.

Судску управу Окружног суда у Београду чине:

  • Председник суда, судија Синиша Важић,
  • Заменици председника суда:
  •  – судија Зоран Ганић (овлашћен од председника суда за поступање по притужбама и захтевима за изузеће у кривичним стварима)
  • – судија Бисерка Живановић(овлашћена од председника суда за поступање по притужбама и захтевима за изузеће у грађанским стварима)
  • Секретар суда, судијски помоћник Оливера Ђурић

Председник суда, представља суд, руководи пословима судске управе, одговоран је за правилан и благовремен рад суда, а поједине послове судске управе, председник суда може поверити председницима одељења или другим судијама суда.

Председник суда овлашћен је да захтева законитост, ред и тачност у суду, отклања неправилности и одуговлачење у раду, стара се о одржавању независности судија и угледу суда и да врши друге послове одређене законом и судским пословником. Председник суда се стара о спровођењу и правилној примени судског пословника, издавањем наредби и упустава, а чију примену надзире Министарство правде, а чије су инструкције и објашњења обавезни за суд.

Поједине послове судске управе председник може поверити председницима одељења или другим судијама.

Председник суда бира се међу судијама на пет година и може бити поново изабран, док у случају престанка дужности председника суда или услед неблаговремненог избора истог, председник непосредно вишег суда поставља судију који врши дужност председника, док нови председник суда не ступи на дужност, а најдуже на годину дана.

У пословима судске управе председнику помаже секретар суда односно један или више запослених којима је то једина дужност, који је самосталан у пословима који су му поверени, а поставља га председник суда из реда судских помоћника.

Председник суда надзире рад судских одељења и службе прегледом уписника и помоћник књига, роковника и рочишта, сталним евидентирањем предмета чије решавање дуже траје, прибављањем извештаја и на други погодан начин.

Председник Окружног суда у Београду, као председник вишег суда има право да надзире рад Општинских, односно нижих судова са подручја Окружног суда у Београду, прибавља извештаје и друге податке о раду Општинских, односно нижих судова, организује састанке, саветовања, обиласке, као и захтева непосредан увид у рад истих.

Историја

Београдски суд 1819-1839
Књаз Милош Обреновић је током 1826. године, народну канцеларију претворио у Београдски суд или Београдски магистрат (Београдски магистрат од 1831. до 1834. године назива се већином „Суд вароши и Наије београдске“; од 1835. до 1837. године „Београдско исправничество“ а у 1838. и 1839. години, „Суд окружија београдског“.

Први председник Београдског суда био је Милоје Теодоровић, затим кнез Милосав Здравковић а након тога кнез Јован Бобовац, све до 1828. године, када је ради спречавања упада босанских Турака у Мачву постављен за команданта српске војске на Дрини. Због чега је за председника Београдског суда постављен кнез Илија Марковић, који је ову дужност обављао више од пола године, да би затим председничко место било упражњено све до 1833. године, када је за председника постављен Тодор Бојанић а у јесен 1834. године Цветко Рајовић. У периоду од 1829 – 1833. године председничко место је било упражњено а дужност председника обављао је најстарији члан суда. У то време Београдски суд је поред Великог народног суда у Крагујевцу основаног 1821. године био најважнији суд у Србији, због деликатне средине у којој је деловао као и због свакодневних контаката кнезова овог суда са везиром и осталим турским главарима.

У складу са књажевом заповести чланови суда – судије, становали су и хранили се заједно, ради изоловања од додира са странкама, као и онемогућавања подмићивања и одржавања рада суда у тајности. Трошкове смештаја, исхране, чланова суда, падали су на терет народне благајне, без обзира на личне плате које су чланови суда, судије примале. У надлежности Београдског суда спадала је и полицијска служба тог времена.

Суд је приватне спорове решавао у колективном заседању чланова суда и писара, седницама је председавао председник, односно најстарији члан а при одлучивању једнако право гласа имали су и чланови и писари. Од кривичних санкција најчешће је примењивано батинање, краткотрајан затвор и новчане казне или је једна казна комбинована са другом. Карактеристично је за период све до 1838. године да су писари суда, одлуке бележили у протоколе а да пресуде нису доношене у данас опште познатој форми. Поред тога, у то време Београдски суд је издавао „путне пасоше (попутње), прикупљао јавне приходе, дочекивао и испраћао везире и њихову пратњу, одређивао цене хлебу, месу, свећама, бринуо се да трговци криво не мере и скупље не продају ове артикле, снабдевао Турке у граду сеном и дрвима, предузимао мере да у вароши не дође до пожара, бдио над безбедношћу становништва и јавним моралом, водио надзор над чистоћом вароши, бринуо се о сиромашним и немоћним лицима, водио евиденције о трговцима и занатлијама, издавао под лицитацију варошке касапнице, кантар и пијавичне баре у околини, бринуо се о исправности варошких чесама, сокака и путева изван варошких капија, издавао дозволе за сечу горе, вршио разне статистичке пописе, насељавао и расељавао дошљаке, преговарао са Турцима и везиром о свим пословима од заједничког интереса и, уопште, водио целокупну политику на својој територији, онакву политику какву је диктирао књаз Милош“ (државни ахрив Београда, документ КК-VIII, 391).

Првих десетак година свог постојања београдски суд услед непостојања правне регулативе, судио је на основу обичаја, здравог разума и личног схватања правде, да би од 1825. године поступао у складу са упутствима за рад свих судова и кнезова. Прво такво упутство „наставленије“ од 18 тачака био је Магистрат Београдске нахије од 6. јуна 1825. године. Упутством су одређена овлашћења суда и кнезова као судских органа у односу на територијалну надлежност, као и у поступању при позивању окривљених, начину суђења, врстама кривичних санкција итд.

Окружни суд за град Београд – 1841-1944
Окружни суд за град Београд формиран је 10.10.1841. године Указом Попечитељства правосудија под називом „Суд вароши Београда“. Добио је ранг првостепеног суда, који су имали и сви дотадашњи окружни судови. Обухватао је територију Београда. Овај суд је и основан после упорних захтева да се Окружни суд за округ београдски растерети нагомиланог посла, јер су му до тада били у надлежности и судски послови вароши Београда. Задатак му је био да решава спорове наших људи када се они покрећу против Београђана, као и спорове наших људи из свих крајева Србије и странаца, без обзира која их страна покреће. Суд је водио и трговачке спорове, а две године касније, добио је у надлежност и брачне спорове и то између православних лица, католика и припадника Лутерове цркве. Када је 1859. године основан Трговачки суд, суд вароши Београд био је придодат суду округа Београдског, као привремено одељење тог суда. Међутим, овакво устројство трајало је само неколико месеци и то од децембра 1859. године до августа 1860. године. По одлуци Совјета од 19. августа 1860. године, поново је успостављен суд вароши Београда, са надлежношћу за град Београд. Није више био надлежан за трговачке парнице, које су тада у надлежности Трговачког суда у Београду.

Због ратног стања проглашеног у Београду и срезу врачарском 6. јуна 1862. године, Суд вароши Београда претрпео је нове организационе промене, које су додуше биле краткотрајне. Био му је придодат Трговачки суд Београда и у његовом саставу је остао само до краја 1862. године. А радио је и као преки суд од 7. јуна до 27. септембра 1892. године. Што се тиче организационе структуре, имао је председника, три члана и секретара а остали судски персонал по потреби. На основу новог Закона о устројству окружних судова из 1865. године, суд је био надлежан за грађанске, кривичне и пупилне предмете (масене), и радио је у већима. Суд вароши Београда мења свој назив на основу Закона о устројству првостепених судова из 1890. године и зове се Првостепени суд за варош (касније око 1900. град Београд). Суд је коначно променио назив у Окружни суд за град Београд на основу Закона о устројству окружних судова од новембра 1930. године. Под овим називом је отпочео, односно продужио са радом до 01.04.1931. године. Надлежан орган му је био Апелациони суд у Београду, а стајао је као и сви судови под Министарством правде. Рад Окружног суда за град Београд од оснивања до 1931. године одвијао се преко судских већа и судија, а не према подели послова по материји, односно одељењима. Изузетак је било масено одељење које је постојало од 1920. до 1931. и кривично одељење које је постојало од 1923. године. Од 1931. до 1944. године суд је организован по одељењима. Број одељења одређиван је при утврђивању годишњег распореда, као и већи број већа и судија појединаца. Окружни суд за град Београд престао је са радом 1944. године.

Окружни суд за округ Београдски – 1918 – 1944
После формирања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године, Окружни суд за округ београдски радио је под називом Првостепени суд за округ београдски. Територијална надлежност се протезала на срезове: Врачарски, Грочански, Колубарски (Лазаревац), Космајски, Посавски (Умка). Оваква територијална надлежност првостепеног суда за округ београдски била је потврђена тзв. Крфском декларацијом – Законом о судском поступку, Крф, 1917. године. Надлежан орган му је био Београдски апелациони суд, као орган другог и последњег степена. Иначе, он сам имао је другостепену надлежност над среским судовима своје територије. Судио је грађанске, кривичне, пупилне (масене) и трговачке предмете. Састојао се од председника суда, секретара и одговарајућег броја судија. Суд је радио у колегијуму – већу од 3 судије. Нешто касније, суд је на основу законских прописа из 1921. и 1922. године увео институцију судије појединца који је судио у кривичним и грађанским стварима.

Првостепени суд за округ београдски се на основу Закона о уређењу редовних судова за Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, од јануара 1929. године назива Окружним судом за град Београд. Закон донет 26.11.1930. године утврдио је установљавање Окружног суда за округ београдски са седиштем у Београду. Његова надлежност односила се на подручја среских судова у Гроцкој, Лазаревцу, Младеновцу и Умци, као и за подручје Среског суда врачарског. Сам је био под надлежношћу Апелационог суда у Београду. Закон је навео и у којим је случајевима овај суд задужен у грађанским парницама и кривичним предметима. Међутим, тек уредбом од фебруара 1931. године за Првостепени суд за округ београдски озакоњен је назив Окружни суд за округ београдски у Београду. Као такав је отпочео, односно продужио са радом 01.04.1931. године. И даље су сви сложени и обимни послови у суду одвијали преко судских већа кроз рад председника суда, судија, затим судија појединаца, истражних судија и административног особља. У времену од 1918. до 1931. године судски предмети одлагани су по фасцикулацији. Окружни суд за округ београдски престаје са радом 1944. године. Претежни део грађе чине списи кривичних предмета и грађанских парница сељака из околине Београда, у народу је овај суд популарно називан „сељачки суд“. Предмети грађанских спорова односе се на дуговање, раскинуће уговора, неовлашћено присвајање земљишта и деобу у продаји имања, пленидбу (ради наплате за рачун фирме „Брадфорд“ , фабричког стовариштва енглеских и чешких тканина у Београду 1939. године) и слично. Предмети кривица говоре о убиствима, разбојништвима, насилној обљуби, крађама, шумским кривцима, преступима против личних слобода и сигурности.

Годишња расподела послова

Годишњим распоредом послова одређује се број одељења и већа и судија којих чине.
Годишњим распоредом послова одређује се број одељења и већа и судија којих чине: председници одељења и већа и судије које ће их замењивати као и потребан број судијских помоћника. Председник одељења, односно већа, стара се да се послови обављају благовремено, уредно и једнобразно, а судска већа у саставу одељења означавају се бројевима. Распоредом послова одређује се судско особље за рад у писарници и другим организационим јединицама суда.

Председник суда по прибављеном мишљењу судија, утврђује распоред послова за наредну годину, саопштавајући га на седници свих судија до 1. децембра текуће године. У погледу распореда послова, судије имају право приговора, и услед евентуално изјављеног приговора исти се заједно са распоредом послова упућује председнику непосредно вишег суда, у односу на Окружни суд, за сада председнику Врховног суда Србије у року од 8 дана од дана седнице свих судија.

Утврђени годишњи распоред послова може се у току године променити због избора новог судије, дужег одсуства судије или упражњеног судијског места.

Поступак промене годишњег распореда послова, спроводи се на исти начин којим се утвђује годишњи распоред. Предмети који према годишњем распореду послова треба да се распореде једном судији или већу, могу бити распоређени другом судији или већу, због оптерећености или спречености судија да по том предмету поступа или постојање разлога за изузеће по сили закона. Додељени предмет може се одузети судији, односно већу, ако се поводом притужбе странке утврди да судија или веће неоправдано одуговлаче поступак, због дужег одсуствовања судије, изузећа и промене годишњег распореда послова.

У Окружном суду у Београду обзиром на број судских већа и судија појединаца који поступају у истој правној области постоји више судских одељења, одељење судске праксе, судским одељењем руководи председник одељења, кога по прибављеном мишљењу судија одељења поставља председник суда.

У Окружном суду у Београду образована су одељења:

Истражно одељење
председник-судија Бранислав Тодић
Првостепено-кривично одељење
председник-судија Милена Рашић
Другостепено-кривично одељење
председник-судија Савка Гогић
Одељење за малолетнике
председник-судија Љубица Кнежевић-Томашев
Кривично-ванрасправно веће
председници-судија Татјана Вуковић и Зоран Ганић
Посебно одељење за организовани криминал
председник-судија Милан Ранић
Веће за ратне злочине
председник-судија Синиша Важић, заменик председника-судија Татјана Вуковић
Првостепено-грађанско одељење
председник-судија Олга Сокић
Другостепено-грађанско одељење
председник-судија Олга Сокић
Другостепено-грађанско одељење за радне спорове
председник-судија Боривоје Живковић
Одељење за управне спорове
председник-судија Слађана Бојовић
Војно одељењепредседник-судија Владимир ВучинићОдељење за високотехнолошки криминалпредседник-судија Велимир ЛазовићНа седници судског одељења разматрају се рад одељења, правна питања, начин побољшања рада и стручности судија, судијских помоћника и судијских приправника и све друго што је значајно за одељење.

Седницу судског одељења сазива председник одељења или Председник суда по својој иницијативи или на захтев неког од већа, односно судија у одељењу. Седницом руководи председник судског одељења.

Актом о сазивању седнице одељења предлаже се дневни ред, прилаже се материјал о коме ће се расправљати и доставља свим учесницима седнице. Онај ко сазива седницу предлаже известиоца и стара се о формулисању правних захтева и закључака донетих на седници. Сви позвани дужни су да присуствују, о оправданости одсуствовања води се евиденција у књизи записника. За доношење пуноважне одлуке на седници одељења потребно је одлучивање већине судија који су у саставу одељења, а одлука се доноси већином гласова присутних судија. Ако дође до поделе гласова спорно питање се износи на седницу свих судија. На исти начин поступиће се и у случају ако веће при поновном одлучивању не поступи у складу са правним схватањем одељења. О раду седнице води се записник у који се уноси, ко је оправдано и неоправдано одсутан, а мишљења у току расправљања, који је резулатат гласања, записник потписују председник одељења који је руководио седницом и судијски помоћник који је сачинио записник.

Нацрт правног схватања усвојеног на седници судског одељења израђује известилац, а уколико његов предлог није прихваћен нацрт израђује судија кога одреди судско одељење, нацрт се доставља свим члановима одељења на мишљење, коначни текст правног схватања потписују сви чланови одељења, судија који се не слаже са усвојеним правним схватањем, било са изреком или образложењем неће потписати правно схватање већ ће своје мишљење одвојено изложити и приложити уз изворник усвојеног правног схватања.

Заједничка седница одељења сазива се када је за разматрање правног питања потребна сарадња најмање два одељења, а исту сазивају заједно председници одељења или председник суда, и њоме руководи председник одељења у чијем делокругу питање које се разматра.

На седници свих судија разматрају се извештаји о раду судија, одлучује о покретању поступка, затим уставности, законитости прописа и других општих аката и одлучује о свим другим питањима о значаја за целокупан рад суда. Седницу сазива председник суда по својој иницијативи на предлог одељења или на предлог најмање 1/4 свих судија. Седницом руководи председник суда и на њој се може одлучивати ако присуствује више од половине судија. Ако је о неком питању неопходно гласање, по правилу се гласа јавно, одлуке се доносе већином гласова присутних судија, у раду седнице судије учествују судијски помоћници, ако председник другачије, не одлучи о оправданости одсуствовања води се евиденција у књизи записника.

СУЂЕЊА ЗА РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ – АКТУЕЛАН ТРЕНУТАК, РЕЗУЛТАТИ, ПЕРСПЕКТИВЕ

Окружни суд у Београду организовао је конференцију под називом „Суђења за ратне злочине – актуелан тренутак, резултати, перспективе“ која је одржана у Сава Центру 2. децембра 2008.године. У раду конференције, поред судија Већа за ратне злочине и Врховног суда Србије, учествовали су Фаусто Покар и Кармел А. Аџиус, судије Хашког трибунала, Медџида Кресо, председница Суда БиХ, Весна Меденица, председница Врховног суда Црне Горе, Дамир Кос и Ранко Маријан, судије Врховног суда Хрватске. Конференцију је организована у сарадњи са Мисијом ОЕБС у Србији, уз подршку Министарства правде РС и Националног савета за сарадњу са МКТЈ
У уводном делу конференције скупу су се обратили Синиша Важић, председник Окружног суда у Београду и Већа за ратне злочине, Вида Петровић Шкеро, председница Врховног суда Србије, Слободан Хомен, државни секретар у Министарству правде РС, Ханс Ола Урстад, Амбасадор Мисије ОЕБС у Србији, Душан Игњатовић, директор Канцеларије националног савета за сарадњу са МКТЈ, Екселенција Рон Ј.П.М. Ван Дартел, Амбасадор Краљевине Холандије у Србији и Џенифер Л. Браш, отправник послова Амбасаде САД у Београду. Постигнуте резултате и перспективе суђења за ратне злочине учесницима су презентирали Синиша Важић, председник Окружног суда у Београду и Већа за ратне злочине, Фаусто Покар, судија Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију, Медџида Кресо, председница Суда БиХ, Весна Меденица, председница Врховног суда Црне Горе, Дамир Кос, судија Врховног суда Хрватске и Владимир Вукчевић, тужилац за ратне злочине. У другом делу конференције одржан је радни састанак у којем су учествовале судије Хашког трибунала, Већа за ратне злочине Окружног суда у Београду, Врховног суда Србије, судије Суда БиХ, Врховног суда Хрватске и судије Врховног суда Црне Горе као и Вишег суда у Подгорици и Бијелом Пољу. Током стручног састанка разматрана су актуелна питања и проблеми у процесуирању ратних злочина, питања регионалне сарадње и сарадње са МКТЈ те поједина правна питања и законска решења. По окончању састанка усвојене су смернице односно акценти са стручне дискусије представника судова у региону и МКТЈ.

Извештаји и статистика

Писарница саставља редовне и повремене извештаје о раду одељења и служби, односно месечне, тромесечне, шестомесечне и годишње извештаје о раду суда, одељења и појединих судија.
У складу са судским пословником, при Окружном суду у Београду, писарница саставља редовне и повремене извештаје о раду одељења и служби, односно месечне, тромесечне, шестомесечне и годишње извештаје о раду суда, одељења и појединих судија, а који су потребни судској Управи и при том се исти достављају Министарству правде и Врховном суду Србије, као непосредно вишем.

Приликом обрачуна резултата рада суда, сваком судији се узима у обзир када је заиста радио у току извештајног периода без боловања, одсуства и слично, као и облик и квалитет рада у складу са мерилима за оцену минимума успешности у вршењу судијске функције које одређује Врховни суд Србије.

При изради извештаја о броју предмета према годинама, предмети се разврставају по години када су први пут примљени у суд, без обзира на касније промене броја, а ажурност суда, одељења или судије, израчунава се тако што се број незавршених предмета дели са просечним месечним приливом у извештајном пероду.

Надлежност

Надлежности Окружног суда у Београду
Окружни суд је надлежан:

Да одлучује о жалбама против одлука Општинских судова донетих у првом степену (против одлука Првог општинског суда у Београду, Другог општинског суда у Београду, Трећег општинског суда у Београду, Четвртог општинског суда у Београду и Петог општинског суда у Београду, Општинског суда у Лазаревцу, Општинског суда у Младеновцу, Општинског суда у Сопоту и Општинског суда у Обреновцу).
Да у првом степену суди:за кривична дела за која је законом предвиђена казна затвора преко 10 (десет) година; за кривична дела одавања државне тајне; позивања на насилну промену уставног уређења; изазивања националне, расне и верске мржње, раздора или нетрпељивости; повреде територијалног суверенитета; удруживања ради непријатељске делатности; организовања групе и подстицања на извршење геноцида и ратних злочина; повреде угледа државе и међународне организације; повреде равнопраности у вршењу привредне делатности, стварања монополитичког положаја и изазивања поремећаја на тржишту, нелојалне конкуренције у пословима спољно-трговинског промета; кршења закона од стране судије; одавања службене тајне; угрожавања безбедности лета ваздухоплова; неовлашћене производње и стављања у промет опојних дрога и омогућавања уживања опојних дрога; напада на службено лице у вршењу послова безбедности; убиства на мах; навођења на самоубиство и помагање у самоубиству; силовања; и кривично дело примања мита;
за кривична дела за која је посебним законом одређена надлежност Окружног суда;
Спроводи истрагу за кривична дела за која је законом одређена надлежност Окружног суда;
Решава о жалбама против решења истражног судије и приговору против оптужнице за кривична дела из надлежности Окружног суда;
Суди спорове из ауторског права, као и спорове који се односе на заштиту или употребу проналазака, узорака и модела или жигова или права на употребу фирме;
Одлучује у споровима ради исправке информација објављених у средствима јавног информисања;
Одлучује о законитости коначних управних аката Републичке заједнице пензијског-инвалидског осигурања према пребивалишту осигураника, односно корисника права, као и о законитости коначних упраних аката за које није надлежан други суд;
Одлучује о предлогу за заштиту слободе и права утврђених Уставом, ако су такве слободе и права повређене радњом службеног лица у органу управе односно одговорног лица у предузећу, кад није обезбеђена друга судска заштита;
Одлучује о признавању и извршавању страних судских одлука осим оних за које је надлежан Привредни суд;
Одлучује о захтеву за брисање осуде на основу судске одлуке и по молби за престанак мере безбедности или за престанак правне последице осуде која се односи на забрану стицања одређеног права, ако је осуду или меру изрекао;
Спроводи поступак и одлучује о молби за издавање окривљених и осуђених лица;
Решава сукобе надлежности између Општинских судова на свом подручју;
Одлучује о другим стварима и врши друге послове одређене законом.
Законом о организацији и надлежности државних орагана у сузбијању организованог криминала, чланом 12 истог је регулисано, да је за поступање у предметима кривичних дела, организованог криминала, а који у смислу овог Закона представља вршење кривичних дела од стране организоване криминалне групе, односно друге организоване групе или њених припадника за која је предвиђена казна затвора од четири године или теже казна, је надлежан Окружни суд у Београду као првостепени, за територију Републике Србије, а одредбом члана 13 истог Закона, је регулисано да се у Окружном суду у Београду образује посебно одељење за поступање у предметима кривичних дела из члана 2 овог Закона.

Законом о организацији и надлежности државних орагана у поступку против учинилаца ратних злочина, чланом 9 истог је регулисано, да је за поступање у предметима кривичних дела, ради откривања и кривичног гоњења починилаца кривичних дела одређених у глави ХВИ ОКЗ-а (кривична дела против човечности и међународног права) је надлежан Окружни суд у Београду као првостепени, а чланом 10 став 1 да се у судовима надлежним за поступање о предметима кривичних дела из члана 2 овог Закона образује Веће за ратне злочине.

Законом о сарадњи Србије и Црне Горе са Међународним трибуналом за кривично гоњење лица одговорним за тешка кршења Међународног хуманитарног права почињена на територији бивше Југославије од 1991. године, а који се примењује ради откривања и кривичног гоњења учинилаца кривичних дела предвиђених чланом 5 Статута Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију, је регулисана месна надлежност суда у поступку сарадње са међународним кривичним трибуналу, и делегирана надлежност Окружног суда у Београду на територији државе чланице државе Србије, односно Вишег суда у Подгорици за територију државе чланице државе Црне Горе.

Прелазним одредбама Закона о уређењу судова РС из 2001. године и његовим каснијим изменама, а којим је измењена стварна надлежност Окружног суда, чланом 84 истог, прецизирано је да Закон о судовима престаје да важи 01.01.2002. године изузев одредаба од члана 14 до 20, које престају да важе 01.01.2007. године, а одредбе члана 12 и 30 Закона о судовима примењиваће се до 01.01.2007. године, односно, да Закон ступа на снагу 01.01.2002. године, изузев одредаба од члана 21 до члана 28, које на снагу ступају од 01.01.2007. године, а које се односе између осталог и на стварну надлежност суда.

Наиме, одредбом члана 22 Закона о уређењу судова, чија је примена одложена како је то напред ближе наведено, регулисано је да Окружни суд у првом степену:

Суди за кривична дела за која као главна казна предвиђена казна затвора преко 10 година или тежа казна;
Суди за савезним законом и Законом Републике Србије предвиђена кривична дела против привреде и јединства југословенског тржишта; за кривична дела против части и угледа када су учињена путем средстава јавног информисања, и за кривична дела: одавање државне тајне; позивање на насилну промену Уставног уређења; извазивање националне, расне и верске мржње, раздора или нетрпељивости; повреда територијалног суверенитета; удруживање ради непријатељске делатности; организовање групе и подстицање на извршење геноцида и ратних злочина; повреда угледа Савезне Републике Југославије; повреде угледа Републике Србије или друге Републике и СРЈ; повреда угледа стране државе; повреда угледа Међународне организације; одавање сужбене тајне; примање мита; давање мита; кршење Закона од стране судије; угрожавање безбедности лета ваздухоплова; неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога; омогућавање уживања опојних дрога; убиство на мах; силовање; противприродни блуд;
Води кривични поступак према малолетницима;
Одлучује о молби за престанак мере безбедности или правне последице осуде за кривична дела из своје надлежности;
Суди у грађанскоправним споровима када вредност предмета спора омогућује изјављивање ревизије; у споровима о оспоравању или утврђивању очинства и материнства; о ауторским и сродним правима, заштити и употреби проналазака, модела, узорака, жигова, географских ознака порекла, ако није надлежан други суд; о заштити права личности укључујући и накнаду штете; у споровима о објављивању исправки информација и одговора на информацију;
Суди у споровима поводом штрајка; поводом колективних уговора, ако спор није решен пред арбитражом; поводом обавезног социјалног осигурања, ако није надлежан други суд; поводом матичне евиденције; поводом избора и разрешења органа правних лица, ако није надлежан други суд;
Одлучује о забрани растурања штампе и ширењу информација у средставима јавног информисања.
Окружни суд води поступак за издавање окривљених и осуђених лица, извршава кривичну пресуду иностраног суда, одлучује о признању и извршењу страних судских и арбитражних одлука ако није надлежан други суд и врши друге послове одређене законом.

Један од основних циљева судства је јачање независности, самосталности и непристрасности. Поштовање начела независности и законитости судства, било је установљено најпре доношењем Душановог законика (све судије да суде по Законику, право како пише у Законику, а да не суде по страху од царства ни, члан 172, донет 1349. године). Међутим, услед различитих историјских околности на овим просторима, карактеристично је непостојање судске власти у континуитету, а када је и постојала, у зависности од историјског перида, питање да ли је и у којој мери била независна. Доношењем Устава Републике Србије из 1990. године, установљена је независност судства, одредбом члана 9 став 4, којом је регулисано, да судска власт припада судовима. Поред тога, Законом о судовима РС из 1991. године, регулисано је да, судска власт припада судовима као самосталним државним органима, а да судови судску власт врше независно. Док је Законом о уређењу судова РС из 2002. године, постојање судске власти, њене независности као и забране утицаја на исту, ближе одређено. Наиме, такође је регулисано да судска власт припада судовима, али и да је независна од законодавне и извршне власти. При томе да судску одлуку може преиспитивати само надлежни суду законом предвиђеном поступку, као и да је свако дужан, а извршна власт нарочито да поштује извршну судску одлуку и да јој се повинује. Судови се могу оснивати и укидати само на основу Закона док се не могу оснивати привремени, ванредни или преки судови. Забрањен је утицај на суд, коришћењем јавног положаја, средстава јавног обавештавања или било које јавно иступање којим се утиче на ток и исход судског поступка, као и сваки други утицај на суд.

Грујић Бранко и Поповић Бранко (Зворник 2)

Оптужницом Тужилаштва за ратне злочине од 22.10.2008.године окривљенима је стављена на терет извршење кривичног дела ратни злочини против цивилног становништва из чл.142 ст.1 КЗ СРЈ. Решење суда од 20.11.2008. године кривични поступак против Бранка Грујића и Бранка Поповића у предмету по оптужници Тужилаштва за ратне злочине од 22.10.2008. спојен је предмет који се води против истих оптужених попрецизној оптужници од 6.3.2008.године.
Одељење: Веће за ратне злочине

Окривљени: Бранко Грујић
Бранко Поповић
Председавајући судија: Татјана Вуковић

Чланови судског већа: Оливера Анђелковић
Стање судског процеса: Главни претрес

Почетак главног претреса: 10.11.2008. 14:25

Место одржавања суђења: Устаничка 29

Подујево

Оптужницом Окружног јавног тужилаштва у Београду Кт бр. 1273/02 од 13.2.2004. године окривљеном Цвјетан Саши стављено је на терет извршење кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва из чл. 142 став 1 КЗСРЈ и кривичног дела неовлашћено држање ватреног оружја и муниције из чл. 33 став 1 Закона о оружју и муницији РС. Пред већем којим је председавала судија Биљана Синановић одржано је шест главних претреса. Пресудом од 17.3.2004. године, оптужени Цвјетан Саша осуђен је на јединствену казну затвора у трајању од 20 година. Жалбени поступак је у току. Решењем Врховног суда КЖ И бр. 1687/04 уважене су жалбе окривљеног Цвјетан Саше и његових бранилаца и укинута је пресуда Окружног суда у Београду К бр 792/02.Предмет је враћен истом суду на поновно суђење.Прецизираном оптужницом од 09.06.2005. године, заменик јавног тужиоца одустао је од даљег кривичног гоњења окривљеног Цвјетан Саше због извршења кривичног дела неовлашћено држање ватреног оружја и муниције из чл.33 став 1 ЗООМ,обзиром да је наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења.По завршетку главног претреса,дана 17.06.2005.,кривично веће изрекло је пресуду окривљеном Цвјетан Саши,који је оглашен кривим за извршење кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва, за које му је изречена казна затвора у трајању од 20 година

ВУЈИЧИЋ ДАРКО И ОСТАЛИ

Оптужницом Специјалног тужилаштва од 15.11.2006. године окривљенима је стављено на терет извршење више кривичних дела: удруживање ради вршења кривичних дела из чл. 254 ст. 2 у вези ст. 1 ОКЗ, прављења, набављања или отуђивање средстава за фалсификовања из чл. 170 ст. 2 ОКЗ.
Одељење: Посебно одељење

Окривљени: 1. Дарко Вујичић
2. Мирослав Михајловски
3. Гојко Павловић
4. Златко Сертић
5. Александар Кујовић
6. Јован Станимиров
7. Хуба Боснаи
8. Стојан Краљ
9. Милорад Сладојевић
10. Спасоје Дурлић
11. Светислав Миленковић
12. Војислав Серафимовић
Председавајући судија: Биљана Синановић

Стање судског процеса: Окончан првостепени поступак

Место одржавања суђења: Устаничка 29

Пресудом окружног суда у Београду од 23.11.2006. године оптужени су оглашени кривим и осуђени на јединствене казне затвора и то: окривљени Вујичић Дарко на 4 (четири) године, окривљени Михајловски Мирослав на 4 (четири) године и 3 (три) месеца, окривљени Павловић Гојко и Сертић Златко на по 2 (две) године и 6 (шест) месеци, окривљени Кујовић Александар на 2 (две) године, окривљени Станимиров Јован на 1 (једну) годину и 10 (дест) месеци, док су окривљени Хубу Боснаи, Краљ Стојан, Дурлић Спасоје, Миленковић Светислав и Серафимовић Војислав на по 4 (четири) месеца а окривљени Сладојевић Милорад на 1 (једну) годину.