Надлежност

Надлежности Окружног суда у Београду
Окружни суд је надлежан:

Да одлучује о жалбама против одлука Општинских судова донетих у првом степену (против одлука Првог општинског суда у Београду, Другог општинског суда у Београду, Трећег општинског суда у Београду, Четвртог општинског суда у Београду и Петог општинског суда у Београду, Општинског суда у Лазаревцу, Општинског суда у Младеновцу, Општинског суда у Сопоту и Општинског суда у Обреновцу).
Да у првом степену суди:за кривична дела за која је законом предвиђена казна затвора преко 10 (десет) година; за кривична дела одавања државне тајне; позивања на насилну промену уставног уређења; изазивања националне, расне и верске мржње, раздора или нетрпељивости; повреде територијалног суверенитета; удруживања ради непријатељске делатности; организовања групе и подстицања на извршење геноцида и ратних злочина; повреде угледа државе и међународне организације; повреде равнопраности у вршењу привредне делатности, стварања монополитичког положаја и изазивања поремећаја на тржишту, нелојалне конкуренције у пословима спољно-трговинског промета; кршења закона од стране судије; одавања службене тајне; угрожавања безбедности лета ваздухоплова; неовлашћене производње и стављања у промет опојних дрога и омогућавања уживања опојних дрога; напада на службено лице у вршењу послова безбедности; убиства на мах; навођења на самоубиство и помагање у самоубиству; силовања; и кривично дело примања мита;
за кривична дела за која је посебним законом одређена надлежност Окружног суда;
Спроводи истрагу за кривична дела за која је законом одређена надлежност Окружног суда;
Решава о жалбама против решења истражног судије и приговору против оптужнице за кривична дела из надлежности Окружног суда;
Суди спорове из ауторског права, као и спорове који се односе на заштиту или употребу проналазака, узорака и модела или жигова или права на употребу фирме;
Одлучује у споровима ради исправке информација објављених у средствима јавног информисања;
Одлучује о законитости коначних управних аката Републичке заједнице пензијског-инвалидског осигурања према пребивалишту осигураника, односно корисника права, као и о законитости коначних упраних аката за које није надлежан други суд;
Одлучује о предлогу за заштиту слободе и права утврђених Уставом, ако су такве слободе и права повређене радњом службеног лица у органу управе односно одговорног лица у предузећу, кад није обезбеђена друга судска заштита;
Одлучује о признавању и извршавању страних судских одлука осим оних за које је надлежан Привредни суд;
Одлучује о захтеву за брисање осуде на основу судске одлуке и по молби за престанак мере безбедности или за престанак правне последице осуде која се односи на забрану стицања одређеног права, ако је осуду или меру изрекао;
Спроводи поступак и одлучује о молби за издавање окривљених и осуђених лица;
Решава сукобе надлежности између Општинских судова на свом подручју;
Одлучује о другим стварима и врши друге послове одређене законом.
Законом о организацији и надлежности државних орагана у сузбијању организованог криминала, чланом 12 истог је регулисано, да је за поступање у предметима кривичних дела, организованог криминала, а који у смислу овог Закона представља вршење кривичних дела од стране организоване криминалне групе, односно друге организоване групе или њених припадника за која је предвиђена казна затвора од четири године или теже казна, је надлежан Окружни суд у Београду као првостепени, за територију Републике Србије, а одредбом члана 13 истог Закона, је регулисано да се у Окружном суду у Београду образује посебно одељење за поступање у предметима кривичних дела из члана 2 овог Закона.

Законом о организацији и надлежности државних орагана у поступку против учинилаца ратних злочина, чланом 9 истог је регулисано, да је за поступање у предметима кривичних дела, ради откривања и кривичног гоњења починилаца кривичних дела одређених у глави ХВИ ОКЗ-а (кривична дела против човечности и међународног права) је надлежан Окружни суд у Београду као првостепени, а чланом 10 став 1 да се у судовима надлежним за поступање о предметима кривичних дела из члана 2 овог Закона образује Веће за ратне злочине.

Законом о сарадњи Србије и Црне Горе са Међународним трибуналом за кривично гоњење лица одговорним за тешка кршења Међународног хуманитарног права почињена на територији бивше Југославије од 1991. године, а који се примењује ради откривања и кривичног гоњења учинилаца кривичних дела предвиђених чланом 5 Статута Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију, је регулисана месна надлежност суда у поступку сарадње са међународним кривичним трибуналу, и делегирана надлежност Окружног суда у Београду на територији државе чланице државе Србије, односно Вишег суда у Подгорици за територију државе чланице државе Црне Горе.

Прелазним одредбама Закона о уређењу судова РС из 2001. године и његовим каснијим изменама, а којим је измењена стварна надлежност Окружног суда, чланом 84 истог, прецизирано је да Закон о судовима престаје да важи 01.01.2002. године изузев одредаба од члана 14 до 20, које престају да важе 01.01.2007. године, а одредбе члана 12 и 30 Закона о судовима примењиваће се до 01.01.2007. године, односно, да Закон ступа на снагу 01.01.2002. године, изузев одредаба од члана 21 до члана 28, које на снагу ступају од 01.01.2007. године, а које се односе између осталог и на стварну надлежност суда.

Наиме, одредбом члана 22 Закона о уређењу судова, чија је примена одложена како је то напред ближе наведено, регулисано је да Окружни суд у првом степену:

Суди за кривична дела за која као главна казна предвиђена казна затвора преко 10 година или тежа казна;
Суди за савезним законом и Законом Републике Србије предвиђена кривична дела против привреде и јединства југословенског тржишта; за кривична дела против части и угледа када су учињена путем средстава јавног информисања, и за кривична дела: одавање државне тајне; позивање на насилну промену Уставног уређења; извазивање националне, расне и верске мржње, раздора или нетрпељивости; повреда територијалног суверенитета; удруживање ради непријатељске делатности; организовање групе и подстицање на извршење геноцида и ратних злочина; повреда угледа Савезне Републике Југославије; повреде угледа Републике Србије или друге Републике и СРЈ; повреда угледа стране државе; повреда угледа Међународне организације; одавање сужбене тајне; примање мита; давање мита; кршење Закона од стране судије; угрожавање безбедности лета ваздухоплова; неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога; омогућавање уживања опојних дрога; убиство на мах; силовање; противприродни блуд;
Води кривични поступак према малолетницима;
Одлучује о молби за престанак мере безбедности или правне последице осуде за кривична дела из своје надлежности;
Суди у грађанскоправним споровима када вредност предмета спора омогућује изјављивање ревизије; у споровима о оспоравању или утврђивању очинства и материнства; о ауторским и сродним правима, заштити и употреби проналазака, модела, узорака, жигова, географских ознака порекла, ако није надлежан други суд; о заштити права личности укључујући и накнаду штете; у споровима о објављивању исправки информација и одговора на информацију;
Суди у споровима поводом штрајка; поводом колективних уговора, ако спор није решен пред арбитражом; поводом обавезног социјалног осигурања, ако није надлежан други суд; поводом матичне евиденције; поводом избора и разрешења органа правних лица, ако није надлежан други суд;
Одлучује о забрани растурања штампе и ширењу информација у средставима јавног информисања.
Окружни суд води поступак за издавање окривљених и осуђених лица, извршава кривичну пресуду иностраног суда, одлучује о признању и извршењу страних судских и арбитражних одлука ако није надлежан други суд и врши друге послове одређене законом.

Један од основних циљева судства је јачање независности, самосталности и непристрасности. Поштовање начела независности и законитости судства, било је установљено најпре доношењем Душановог законика (све судије да суде по Законику, право како пише у Законику, а да не суде по страху од царства ни, члан 172, донет 1349. године). Међутим, услед различитих историјских околности на овим просторима, карактеристично је непостојање судске власти у континуитету, а када је и постојала, у зависности од историјског перида, питање да ли је и у којој мери била независна. Доношењем Устава Републике Србије из 1990. године, установљена је независност судства, одредбом члана 9 став 4, којом је регулисано, да судска власт припада судовима. Поред тога, Законом о судовима РС из 1991. године, регулисано је да, судска власт припада судовима као самосталним државним органима, а да судови судску власт врше независно. Док је Законом о уређењу судова РС из 2002. године, постојање судске власти, њене независности као и забране утицаја на исту, ближе одређено. Наиме, такође је регулисано да судска власт припада судовима, али и да је независна од законодавне и извршне власти. При томе да судску одлуку може преиспитивати само надлежни суду законом предвиђеном поступку, као и да је свако дужан, а извршна власт нарочито да поштује извршну судску одлуку и да јој се повинује. Судови се могу оснивати и укидати само на основу Закона док се не могу оснивати привремени, ванредни или преки судови. Забрањен је утицај на суд, коришћењем јавног положаја, средстава јавног обавештавања или било које јавно иступање којим се утиче на ток и исход судског поступка, као и сваки други утицај на суд.