Окружни суд у Београду – 1945 – до данас

Председништво привремене Народне скупштине ДФЈ донело је Закон о уређењу народних судова од 26.8.1945. године (са изменама и допунама од 21.6.1946. године), акт значајан за уређење правосуђа нове Југославије. Пре доношења овога Закона донета су два упутства, 5.2. и 23.3.1945. године, која су се односила на град Београд. Према првом упутству на подручју града Београда установљени су срески и окружни судови:

I Народни срески суд за рејоне II и III
II Народни срески суд за рејоне I, IX и X
III Народни срески суд за рејоне IV и V
IV Народни срески суд за рејоне VI и VII
V Народни срески суд за рејоне XII, XIII и XIV
VI Народни срески суд за рејоне VIII и XI
I Народни окружни суд за подручје народних среских судова I и II,
II Народни окружни суд за подручје народних среских судова III, IV, V и VI.
Окружни судови суде такође кривичне и грађанске ствари, само у другом степену (кривична дела против народа и државе, против општенародне и задружне имовине, изузев шумских криваца, против правосуђа, опште сигурности људи, имовине, јавног саобраћаја, против службене дужности, прављења лажних исправа, лажних мера и лажног новца, затим имовинско-правне спорове у којима је једна странка држава, државно предузеће или државна установа, спорове који произилазе из међусобних односа брачних другова а не тичу се чисто имовинско-правних захтева, међу које нарочито спадају спорови о важности, ништавости и разводу брака, спорова о накнади штете које учине грађанима јавни службеници и неправилним вршењем службе, спорове о рудничким и поморским стварима, вођење трговачког регистра).

У другом степену окружни судови одлучују по жалбама поднетим против одлуке среских судова. Окружни судови састављени су од председника, потребног броја судија и судија поротника. Број судија и судија поротника одређује министар правосуђа народне републике. Сви судови суде у већу, (веће за приватно-правне послове, веће за кривичне ствари и веће за ванпарничне ствари) од тројице судија, сем у случајевима када закон допушта да суди судија појединац. Упутство од 5.2.1945. године замењено је Законом од 17.5.1945. године. Овим законом установљава се за подручје града Београда народни окружни суд за град Београд.

Административно-територијална подела НР Србије од априла 1947. године, довела је и до промене организације судства. Већ маја исте године донета је уредба о броју и територијалној надлежности среских и окружних судова. Према њој, био је утврђен број среских судова за град Београд са својим седиштима као и њихово подручје и установљени су Окружни суд за град Београд, са седиштем у Београду, за подручје I, II, III и IV среског суда за град Београд, и Окружни суд за округ београдски, са седиштем у Београду за подручје Среског суда за срез београдски у Београду, Среског суда у Великој плани, Среског суда у Лазаревцу, Среског суда у Младеновцу, Среског суда у Смедереву и Среског суда у Смедеревској паланци. Законом о судовима од 5.07.1954. године у ФНРЈ одређено је да окружни судови такође одлучују у првом степену у кривичним, грађанским и другим предметима који су им стављени у надлежност, затим одлучују у другом степену поводом правних лекова против одлуке среских судова, руководе истрагом и врше друге послове одређене законом. Затим 20.07.1955. године, донета је одлука по којој на територији Београда постоје срески и окружни судови и то Окружни суд у Београду за подручја: I, II, III, IV и V среског суда и Среског суда у Обреновцу. Овом одлуком укинут је Окружни суд у Београду, Окружни суд за град Београд постао је Окружни суд у Београду. Одлукама од 10.6.1957. године и 12.01.1960. године, измењена је територијална надлежност среских и окружних судова у Београду. У овим изменама значајно је да је територијална надлежност Окружног суда у Београду проширена и на подручја Општине Сопот. Законом о редовним судовима од 30.12.1974. године територијална надлежност Окружног суда у Београду проширена је на подручја Општинског суда у Лазаревцу и Младеновцу.

Законом о судовима РС из 1991. године, је регулисана стварна надлежност Окружног суда, док је Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштва РС из 2001. године, је регулисана месна надлежност Окружног суда у Београду и то за територију Општина Барајево, Вождовац, Врачар, Гроцка, Звездара, Земун, Лазаревац, Младеновац, Нови Београд, Обреновац, Палилула, Раковица, Савски венац, Сопот, Стари град и Чукарица. Законом о сарадњи Србије и Црне Горе са Међународним трибуналом за кривично гоњење лица одговорних за тешка кршења међународног хуманитарног права почињених на територије бивше Југославије од 1991. године, СРЈ из 2002. године, је делегирана месна надлежност Окружног суда у Београду за територију државе чланице Државе Србије. Законом о организацији надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала РС из 2002. године, је при Окружном суду у Београду образовано Посебно оделење за поступање у предметима организованог криминала а који представља вршење кривичних дела од стране организоване криминалне групе, односно друге организоване групе или њених припадника за које је предвиђена казна затвора од 4 године или тежа казна. Законом о организацији надлежности државних органа у поступку против учинилаца ратних злочина РС из 2004. године, при Окружном суду у Београду образовано је Веће за ратне злочине, а ради откривања и кривичног гоњења учинилаца кривичних дела одређених у глави XVI Основног кривичног закона (кривична дела против човечности и међународног права), као и ради откривања и кривичног гоњења учинилаца кривичних дела предвиђених чланом 5 Статута међународног кривичног трибунала за бившу Југославију.

Председници Окружног суда у Београду, у периоду од 1948. године били су: Александар Хаџи-Поповић (1948-1953.), Миливоје Сераклић (1953-1962.), Миодраг Стевовић (1962-1969.), Момчило Прерадовић (1969 – 1975.), Обрад Цвијовић (1975.-1980.), Ђуро Сворцан (1980-1990.), Драгомир Николић (1990-1993.), Братимир Точанац (1994-1998.), Богоје Марјановић (1998-2001.), Вида Петровић-Шкеро (2001-2002.) и Радослав Баћевић (2003-2004.).