Распоред просторија

Распоредом се одређују просторије за одржавање суђења (суднице), за пријем странака и њихово задржавање у згради, за смештај председника, судија, судских одељења и већа, писарнице и осталих служби у суду.
Судском зградом – Палатом правде у Београду, улица Савска 17-а, у којој је смештен Окружни суд, управља сам Окружни суд, као виши суд обзиром да су у њој смештени Први и Други општински судови, и Прво и Друго општинско јавно тужилаштво у Београду.

Председник Окружног суда у Београду, одређује распоред просторија у судској згради, Палати правде, тако да се тим распоредом одређују просторије за одржавање суђења (суднице), за пријем странака и њихово задржавање у згради, за смештај председника, судија, судских одељења и већа, писарнице и осталих служби у суду. Приликом одређивања просторија за судску писарницу, земљишни и друге јавне књиге, водиће се рачуна са странкама о обављање послова у суду. Пријемна канцеларија одредиће се у непосредној близини улаза.

Распоред радних просторија истиче се на видно место на улазу у судску зграду, постављањем орјентационе табле. Орјентациона табла садржи: преглед судских просторија по одељењима и службама, бројеве радних просторија у којима се налазе поједина одељења, већа и службе са именима председника већа, односно судија поједнинаца, као и запослених који непосредно поступају са странкама.

Председник одређује просторију којима није дозвољен улазак странкама, адвокатима и другим лицима (писарница, архива, рачуноводство, рачунски центар и сл.).

Председник Окружног суда у Београду као председник Вишег суда смештеног у Палати правде заједно са председницима Првог и Другог општинског суда споразумно прописује кућни ред.

Кућним редом прописује се начин коришћења радних и других просторија у судској згради, време задржавања у згради, мере потребне за безбедност просторија и остале мере потребне за чување средстава за рад и других предмета који се налазе у суду.

Кућним редом утврђују се обавезе домара, правосудне страже и других лица која користе просторије суда или се у њима привремено задржавају.

У случају кршења кућног реда од стране странака или других лица у судској згради, правосудна стража може применити само оне мере које су одређене законом и актом у правосудној стражи.

Странке и лица која бораве у судској згради дужни су да се придржавају кућног реда и да не ремете рад суда.

Судије, судије поротници, судско особље и правосудна стража дужни су да се према странкама и лицима која се налазе у судској згради или присуствују извођењу појединих радњи у току судског поступка, односе са поштовањем, поштујући достојанство њихове личности.

Писарница

Административни и технички послови у суду обављају се у судској писарници.
Административни и технички послови у суду обављају се у судској писарници. Ако је то целисходније, поједини послови осим послова у вези са пријавом, писањем и вођењем уписника и евиденције, обављају се у већима. Радом судске писарнице руководи управитељ писарнице који истовремено може водити и послове појединих одсека писарнице, док радом одсека руководи шеф одсека под надзором управитеља писарнице.

У Окружном суду у Београду због повећаног обима послова при писарници су образоване посебне организационе јединице – одсеци за рад на предметима појединих одељења.

Управитељ писарнице и писарнице посебних одељења
Светлана Антић 011/360- , 011/3082-
Одсек за кривичне предмете
Шеф одсека Зоран Љубиновић, 011/360-1592
Одсек за парничне предмете
Шеф одсека Горана Тинтор, 011/360-1125
Одсек за управне предмете
Шеф одсека Поповић Десанка, 011/360-1125
Одсек истражних предмета
Шеф одсека Загорка Алексић, 011/360-1124
Пријемна канцеларија
Шеф Јелица Павловић, 011/360-1380
Писарница самостално:

констатује правноснажност и извршност одлуке;
оверава потписе, рукописе и преписе, осим исправа намењених за употребу у иностранству;
даје усмена и писмена обавештења на основу података из уписника и списа;
прима на записник или у облику службене белешке, кратка саопштења и изјаве странака и других заинтересованих лица, о промени адресе, место боравка и дану пријема одлуке када повратница или доставница није враћена, или кад у њима није назначен дан доставе и слично;
прегледа службене листове у циљу утврђивања да ли су огласи у вези са појединим предметима објављени и ставља забелешку о томе;
пожурује у случевима када пред постављеним захтевима није поступљено и када за пожуривање није потребна одлука судије;
отклања недостатке на поднесцима у оквиру овлашћења радника одређеног за пријем поднеска;
предузима одговарајуће мере да се новчане казне и трошкови поступка после издате наредбе суда уредно и брзо наплате;
стара се да се таксе правилно наплате и предузима прописане мере у случајевима непоштовања обавезе не плаћања;
стара се да се наплате таксе и трошкови поступка који су били предујмљени из рачунских средстава;
прикупља податке потребне за брисање или одузимање условне осуде;
Поред тога, Председник суда може наредити да се поред послова напред наведених и других послова поверених писарници судским пословником, у њој самостално обављају и друге радње и послови.

Запослени у писарници старају се да се предметима послује правилно, уредно и на време, а нарочито да се одржавају и сви прописани или одређени рокови, да се отклоне све што би сметало благовременом раду судији у предмету, а односи се на делокруг рада писарнице, да судијама на време буду предати сви предмети у рад чим стигне какав поднесак или извештај по коме треба донети одлуку или предузети неку другу радњу.

Писарница се стара да јој се сви предмети, нарочито они по којима теку рокови, или су одређени претреси, рочишта, врате са израђеним одлукама у роковима прописаним у појединим поступцима.

Управитељ писарнице ће скренути пажњу судији или судијском помоћнику, на протек појединих рокова, или на очигледне грешке у записницима и изворнициама одлука и слично као и на очигледне грешке и пропусте у вези са обрачуном и наплатом таксе, одређивањем рокова и рочишта итд.

Писарница самостално послује у вези са руковањем списима и прибављањем потребних података, извештаја и обавештења од других судова, органа и установа.

Запослени у писарници може се поверити обављање других послова под надзор и упуствима судије као што су састављање једноставних поднесака, припремање извештаја, дописа, замолница или једноставних одлука које се односе на управљање поступком.

Расподела предмета

У складу са судским пословником, расподела предмета врши се случајем, независно од личности странака и околности правне ствари.
У складу са судским пословником, расподела предмета врши се случајем, независно од личности странака и околности правне ствари, према астрономском рачунању времена пријема и бројном реду судских већа, судија са утврђеним годишњим распоредом. Међутим, уколико истовремено дође више предмета распоређују се према азбучном реду презимена или називу туженог, односно окривљеног, дужника, оставиоца, противника предлагача или другог учесника против кога се поступак покреће. Новопримљени предмети у којима је законом одређено хитно поступање (привремене мере, сметање поседа, издржавање малолетне деце, радни спорови) због подједнаке оптерећености судија овим предметима и већа, а ради ефикасности поступања могуће је распоредити их по посебном реду или на начин, како је то напред ближе наведено.

Након пријема предмета, у писарници расподела се врши ручним уписивањем у уписник или преко рачунара, стим што се најпре распоређује група новопримљених предмета, а затим предмети приспели у суд на други начин.

Странка која је предала предмет у суд има право да одмах сазна број предмета, а да у року од 24 сата сазна за име судије који је одређен да поступа у предмету.

Поред тога, могуће је предмете који би требало у складу са годишњим распоредом бити распоређени једном судији или већу, распоредити другом судији или већу због оптерећености или спречености судије да по том предмету поступа или постојање разлога за изузеће по сили закона. Такође, додељени предмет може се одузети судији, односно већу ако се поводом притужбе странке утврди да судија или веће неоправдано одуговлачи поступак због дужег одсуствовања судије, већа и промене годишњег распореда послова.

Контролу расподеле предмета у писарници, а коју обавља писарница, врши Председник суда, секретар суда или управитељ судске писарнице. Нераспоређивање предмета према годишњем распореду послова које омета грађане, правна лица и друге старнке у остваривању њихових права и интереса у поступку пред судом може представљати повреду радне обавезе.

Приликом одступања од редоследа пријема предмета и о одузимању додељеног предмета, одлучује Председник суда, образложеним решењем које се доставља суду, односно већу које је према годишњем распореду требало да суди. Против наведеног решења, судија, односно веће које према годишњем распореду требало да суди, као и учесник у поступку, имају право приговора председнику вишег суда, односно председнику Врховног суда Србије.

Окружни суд у Београду – 1945 – до данас

Председништво привремене Народне скупштине ДФЈ донело је Закон о уређењу народних судова од 26.8.1945. године (са изменама и допунама од 21.6.1946. године), акт значајан за уређење правосуђа нове Југославије. Пре доношења овога Закона донета су два упутства, 5.2. и 23.3.1945. године, која су се односила на град Београд. Према првом упутству на подручју града Београда установљени су срески и окружни судови:

I Народни срески суд за рејоне II и III
II Народни срески суд за рејоне I, IX и X
III Народни срески суд за рејоне IV и V
IV Народни срески суд за рејоне VI и VII
V Народни срески суд за рејоне XII, XIII и XIV
VI Народни срески суд за рејоне VIII и XI
I Народни окружни суд за подручје народних среских судова I и II,
II Народни окружни суд за подручје народних среских судова III, IV, V и VI.
Окружни судови суде такође кривичне и грађанске ствари, само у другом степену (кривична дела против народа и државе, против општенародне и задружне имовине, изузев шумских криваца, против правосуђа, опште сигурности људи, имовине, јавног саобраћаја, против службене дужности, прављења лажних исправа, лажних мера и лажног новца, затим имовинско-правне спорове у којима је једна странка држава, државно предузеће или државна установа, спорове који произилазе из међусобних односа брачних другова а не тичу се чисто имовинско-правних захтева, међу које нарочито спадају спорови о важности, ништавости и разводу брака, спорова о накнади штете које учине грађанима јавни службеници и неправилним вршењем службе, спорове о рудничким и поморским стварима, вођење трговачког регистра).

У другом степену окружни судови одлучују по жалбама поднетим против одлуке среских судова. Окружни судови састављени су од председника, потребног броја судија и судија поротника. Број судија и судија поротника одређује министар правосуђа народне републике. Сви судови суде у већу, (веће за приватно-правне послове, веће за кривичне ствари и веће за ванпарничне ствари) од тројице судија, сем у случајевима када закон допушта да суди судија појединац. Упутство од 5.2.1945. године замењено је Законом од 17.5.1945. године. Овим законом установљава се за подручје града Београда народни окружни суд за град Београд.

Административно-територијална подела НР Србије од априла 1947. године, довела је и до промене организације судства. Већ маја исте године донета је уредба о броју и територијалној надлежности среских и окружних судова. Према њој, био је утврђен број среских судова за град Београд са својим седиштима као и њихово подручје и установљени су Окружни суд за град Београд, са седиштем у Београду, за подручје I, II, III и IV среског суда за град Београд, и Окружни суд за округ београдски, са седиштем у Београду за подручје Среског суда за срез београдски у Београду, Среског суда у Великој плани, Среског суда у Лазаревцу, Среског суда у Младеновцу, Среског суда у Смедереву и Среског суда у Смедеревској паланци. Законом о судовима од 5.07.1954. године у ФНРЈ одређено је да окружни судови такође одлучују у првом степену у кривичним, грађанским и другим предметима који су им стављени у надлежност, затим одлучују у другом степену поводом правних лекова против одлуке среских судова, руководе истрагом и врше друге послове одређене законом. Затим 20.07.1955. године, донета је одлука по којој на територији Београда постоје срески и окружни судови и то Окружни суд у Београду за подручја: I, II, III, IV и V среског суда и Среског суда у Обреновцу. Овом одлуком укинут је Окружни суд у Београду, Окружни суд за град Београд постао је Окружни суд у Београду. Одлукама од 10.6.1957. године и 12.01.1960. године, измењена је територијална надлежност среских и окружних судова у Београду. У овим изменама значајно је да је територијална надлежност Окружног суда у Београду проширена и на подручја Општине Сопот. Законом о редовним судовима од 30.12.1974. године територијална надлежност Окружног суда у Београду проширена је на подручја Општинског суда у Лазаревцу и Младеновцу.

Законом о судовима РС из 1991. године, је регулисана стварна надлежност Окружног суда, док је Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштва РС из 2001. године, је регулисана месна надлежност Окружног суда у Београду и то за територију Општина Барајево, Вождовац, Врачар, Гроцка, Звездара, Земун, Лазаревац, Младеновац, Нови Београд, Обреновац, Палилула, Раковица, Савски венац, Сопот, Стари град и Чукарица. Законом о сарадњи Србије и Црне Горе са Међународним трибуналом за кривично гоњење лица одговорних за тешка кршења међународног хуманитарног права почињених на територије бивше Југославије од 1991. године, СРЈ из 2002. године, је делегирана месна надлежност Окружног суда у Београду за територију државе чланице Државе Србије. Законом о организацији надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала РС из 2002. године, је при Окружном суду у Београду образовано Посебно оделење за поступање у предметима организованог криминала а који представља вршење кривичних дела од стране организоване криминалне групе, односно друге организоване групе или њених припадника за које је предвиђена казна затвора од 4 године или тежа казна. Законом о организацији надлежности државних органа у поступку против учинилаца ратних злочина РС из 2004. године, при Окружном суду у Београду образовано је Веће за ратне злочине, а ради откривања и кривичног гоњења учинилаца кривичних дела одређених у глави XVI Основног кривичног закона (кривична дела против човечности и међународног права), као и ради откривања и кривичног гоњења учинилаца кривичних дела предвиђених чланом 5 Статута међународног кривичног трибунала за бившу Југославију.

Председници Окружног суда у Београду, у периоду од 1948. године били су: Александар Хаџи-Поповић (1948-1953.), Миливоје Сераклић (1953-1962.), Миодраг Стевовић (1962-1969.), Момчило Прерадовић (1969 – 1975.), Обрад Цвијовић (1975.-1980.), Ђуро Сворцан (1980-1990.), Драгомир Николић (1990-1993.), Братимир Точанац (1994-1998.), Богоје Марјановић (1998-2001.), Вида Петровић-Шкеро (2001-2002.) и Радослав Баћевић (2003-2004.).

О нама

Окружни суд у Београду, по подручју које покрива и броју становника на том подручју спада међу највеће правосудне установе у земљи
Окружни суд у Београду, смештен је у згради правосудних органа у Београду (Палата правде,ул.Савска бр 17-а), која је изграђена у периоду од 1969. године до 1973. године, а чија је укупна корисна површина (кабинети, канцеларије, суднице) износи 18.000 м2 а са осталим просторијама око 28.000 м2. У истој згради смештени су: Окружно јавно тужилаштво, Први општински суд, Други општински суд, Прво општинско јавно тужилаштво, и Друго општинско јавно тужилаштво.

Поред тога, у згради је смештена и библиотека са преко 4.500 књига из правне и других области, правни и други часописи, законски прописи, дневни листови, као и службена издања („Службени лист СФРЈ, СРЈ, ДЗ СЦГ“, „Службени гласник СРС, РС“ и „Службени лист града Београда“), и остали листови.

Окружни суд у Београду, по подручју које покрива и броју становника на том подручју спада међу највеће правосудне установе у земљи. На подручју Окружног суда у Београду, конституисано је 16 општина, са 9 општинских судова а према попису становништва из 2000. године, живи око 1.200.000 становника.

При Окружном суду у Београду, током 2003. године образована су два посебна одељења, за сузбијање организованог криминала и поступање против учинилаца ратних злочина, која су смештена у згради Војног суда у Београду (у Устаничкој бр.29), а адаптираној за потребе ова два одељења у којој се налази и Специјално тужилаштво и Тужилаштво за ратне злочине.

Обележја суда су печат који садржи назив и седиште суда и назив и грб Републике Србије, а назив и седиште суда и назив, грб и застава Републике Србије истичу се на видном месту судске зграде, стим што се застава Републике Србије истиче и у судници.

У Окружном суду има укупно 124 судијe, као и 87 судијских помоћника, 14 судијских приправника распоређених у општинским судовима са подручја Окружног суда у Београду, и око 180 запослених, који са 345 запослених у заједничким службама представљају судско особље.

Актом о унутрашњој организацији и систематизацији радних места, председник суда одређује број судског особља.

Судско особље дужно је да савесно и непристрасно врши своје послове и чува углед суда.

Окружни суд у Београду врши надзор над Окружним затвором у Београду, улица Бачванска бр.14. Евиденцију о надзору у смислу одговарајућих одредби Закона о извршењу кривичних санкција Окружни суд води, на основу записника, односно службене забелешке о извршеном обиласку Окружног затвора и притворнех лица у Окружном затвору у Београду.

ТЕШКО УБИСТВО – ВАСИЉЕВИЋ РАДОСЛАВ “ШУМАР

По завршетку главног претреса Окружни суд у Београду донео је пресуду којом се оптужени Васиљевић Радослав по надимку “Шумар” оглашава кривим за кривично дело тешко убиство из чл. 114 тач. 5 КЗ.
Оптужени је дана\. године из користољубља са умишљајем лишио живота Бјеловитић Росенберг Милицу, а на тај начин што је по њиховом претходном договору дошао до њене куће ударио је више пута чврстим дугуљастим предметом у пределу главе и руку, услед чега је код оштећене још истог дана наступила смрт, а затим је одузео више предмета, од којих су између осталог била два пиштоља. Применом чланова 45, 54 и 63 КЗ као и члана 356 ЗКП суд је оптуженом изрекао казну затвора у трајању од 14 (четрнаест) година у коју му се урачунава време проведено у притвору од 17.3.2004. године. Према оптуженом се на основу члана 79 ст. 1 тач. 7 изриче мера безбедности одузимања предмета прибављених извршењем кривичног дела. Оптужени се обавезује да суду на име трошкова кривичног поступка плати износ од 365.939,90 динара као и на име паушала износ од 5.000,00 динара у року од 15 (петнаест) дана по правноснажности пресуде, под претњом извршења. Врховни суд Србије донео је пресуду којом се као неосноване одбијају жалбе Окружног јавног тужиоца у Београду, оптуженог и његовог браниоца, а пресуда Окружног суда у Београду од 28.9.2006. године потврђује.

РЕГИОНАЛНА САРАДЊА – ПОСЕТА ВЕЋУ ЗА РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ

редставници правосудних институција Вуковара посетили су Окружни суд у Београду, Веће за ратне злочине.
Посета је организована у сарадњи са Клубом судаца Вуковара. Током једнодневне посете судијама, тужиоцима и адвокатима из Вуковара представљен је рад Већа за ратне злочине, разговарано је о постигнутим резултатима, проблемима са којима се судије сусрећу у свакодневном раду те потреби да се регионална сарадња настави и унапреди. Делегацију од 30 судија, тужилаца и адвоката из Вуковара предводио је председник суда и председник Клуба судаца, господин Анте Зељко. Са колегама из Хрватске разговарали су судија Синиша Важић, председник суда и Већа за ратне злочине као и судије овога одељења Татјана Вуковић, Оливера Анђелковић и Веско Крстајић.

Заједничке службе

Правосудна стража
Правосудна стража је наоружана и униформисана служба која се стара о сигурности људи и имовине, реду и миру, и несметаном сровођењу службених радњи у Палати правде у Београду, односно Окружног суда у Београду.

Правосудни стражар овлашћен је да утврди идентитет и разлоге доласка лица у згради правосудног органа; по потреби претреса лице и ствари и забрани улазак у зграду са оружјем, опасним оруђем, под дејством алкохола или других омамљивих средстава; удаљи из зграде лице које ремети ред и мир и да другим радњама штити лица и имовину.

Правосудни стражар је овлашћен да употреби физичку силу и гумену палицу, а ватрено оружје – само ако друкчије не може да заштити људски живот или одбије напад на зграду правосудног орагана.

На захтев старешине правосудног органа, председника Окружног суда у Београду, орган унутрашњих послова пружа помоћ правосудној стражи. Такође се од Министарства унутрашњих послова може захтевати да се судији, судији поротнику и њиховим породицама или имовини пружи посебна заштита.

Остале службе
Поред тога заједничке службе представљају и техничка, хигијенска и возачка служба.

Служба за помоћ и подршку жртвама и сведоцима

Јуна месеца .године у Окружном суду у Београду-Већу за ратне злочине почела је са радом Служба за помоћ и подршку сведоцима и жртвама.
Ова служба основана је захваљујући донацији Министарства правде САД, преко Канцеларије сталног правног саветника Амбасаде САД у Београду. Служба је формирана како би пружила помоћ и подршку сведоцима и оштећенима који свој исказ требају да дају пред судом, са циљем да се обезбеде услови за сигурно и безбедно сведочење.Запослени у служби брину се о сведоцима и оштећенима током њиховог боравка у суду, помажу им око организовања превоза и смештаја и стоје им на располагању за давање свих потребних података и информација. Основни подаци о Суду и Служби садржани су у Информатору за оштећене/сведоке-брошури коју је сачинио Окружни суд како би помогао рад Службе. Брошура је преведена на албански језик а у припреми је и превод на енглески језик.

КОНТАКТ: Окружни суд у Београду-Веће за ратне злочине Служба за подршку оштећенима/сведоцима Славица Пековић-канц.011/3082644,моб.064/2473828 Светлана Радосављевић-

Судска пракса

У циљу праћења и проучавања судске праксе у суду са већим бројем судија образује се одељење судске праксе, а за руководиоца одељења судске праксе судије кога поставља председник.
У циљу праћења и проучавања судске праксе у суду са већим бројем судија образује се одељење судске праксе, а за руководиоца одељења судске праксе судије кога поставља председник. При суду се води општи регистар правних схватања, у који се сажетом облику уносе правна схватања изражена у одлукама суда у појединим предметима или примљена од вишег суда, а која су од значаја за судску праксу. Поред општег, суд води посебан регистар у који се уносе правна схватања усвојена на седници свих судија, седницама одељења, саветовањима и радним састанцима судија. Општи и посебан регистар правних схватања води се посебно за сваку област судског рада хронолошким редом. Правна схаватања која су у регистру достављају се Врховном суду Србије за потребе правосудног информационог система.

Одељење судске праксе, поред тога и упознаје судије, судијске помоћнике, судијске приправнике са правним схватањима суда.

 

Одељење Судске праксе чине:

судија Бранислав Босиљковић, председник одељења, руководилац судске праксе у грађанском одељењу и главни и одговорни уредник Билтена судске праксе Окружног суда у Београду
судија Олга Сокић, председник првостепеног и другостепеног грађанског одељења
судија Слободан Ћук, руководилац судске праксе у кривичном одељењу и заменик председника за високотехнолошки криминал
судија Боривоје Живковић, председник другостепеног грађанског одељења за радне спорове и руководилац судсдке праксе у грађанском одељењу
судија Мирјана Аранђеловић, заменик председника одељења за управне спорове и руководилац судске праксе у управном одељењу
судија Милан Ранић, председседник Посебног одељења

Саопштења за јавност

Председник суда, судије и судско особље дужни су да обезбеде потребне услове за јавност рада суда и одговарајући приступ медијима у погледу актуелних информација и поступака који се воде у суду, водећи рачуна о интересима поступка, приватности и безбедности учесника у поступку.
Председник суда, судије и судско особље су у складу са одредбом члана 97 став 1 Устава РС, да је расправљање пред судом јавно, а и Судским пословником су, дужни да обезбеде потребне услове за јавност рада суда и одговарајући приступ медијима у погледу актуелних информација и поступака који се воде у суду, водећи рачуна о интересима поступка, приватности и безбедности учесника у поступку. Такође, одредбом члана 97 став 2 Устава РС, је регулисано да ради чувања тајне, заштите морала, интереса малолетника или заштиту других општих интереса могуће искључити јавност и то у Законом у одређеним случајевима.

Наиме, у погледу ограничења права на информисање и извештавања јавности о судском поступку, одредбом члана 3 Законика о кривичном поступку, је регулисано да државни органи, средства јавног обавештавања, удружења грађана, јавне личности и друга лица дужни су да се придржавају правила, да нико не може бити сматран кривим за кривично дело док то не буде утврђено правноснажном одлуком надлежног суда и да својим јавним изјавам о кривичном поступку који је у току не вређају друга правила поступка, права окривљеног и оштећеног и начело судске независности. Током главног претреса од његовог отварања па до закључења, односно завршетка, веће може у свако доба, по службеној дужности или по предлогу странака, али увек по њиховом саслушању искључити јавност за цео главни претрес или један његов део, ако је то потребно ради чувања тајне, чувања јавног реда, заштите морала, заштите интереса малолетника или заштите личног или породичног живота окривљеног или оштећеног, а одлуку о искључењу јавности донеће у форми решења која мора бити образложено и јавно објављено (члан 292 и 294 ЗКП-а). Такође, током парничног поступка, веће може искључити јавност током целе главне расправе или током једног дела, ако то захтевају интереси чувања службене, пословне или личне тајне, интерес јавног реда или разлози морала, као и што може искључити јавност у случају кад се мерама за одржавање реда предвиђеним Законом о парничном поступку не би могло обезбедити несметано одржавање расправе (члан 307 Закона о парничном поступку). У поступку у брачним споровима искључена је јавност (члан 351 Закона о браку и породичним односима), као и у поступку у споровима из утврђивања и оспоравања очинства, као и у споровима ради поверавања малолетне деце на чување и васпитавање искључена је јавност (члан 373 из истог).

Уколико за одређено суђење постоји веће интересовање јавности, судска управа ће обезбедити просторију која може примити већи број лица, а судско веће је дужно да по налогу председника одржи суђење у већој просторији која је обезбеђена. Председник суда или судија кога он овласти, информативна служба односно потпарол у циљу отвореног и објективног информисања јавности о раду суда даваће обавештења за медије. Такође, обавештења у вези са појединим предметима у сагласност председника суда може давати и судија који по предмету поступа. Подаци садржани у обавештењу морају бити тачни. Неће се саопштити они подаци који представљају службену тајну.

Судије и судско особље суда који у медијима пишу или говоре у своје име у правним, друштвеним и другим питањима у вези са појединим случајевима из праксе суда, дужни су да приликом тих излагања изричито истакну да пишу или говоре у своје име, односно да износе своје мишљење.

Имајући у виду, члан 15 предлога Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, суд односно орган власти неће тражиоцу саопштити да поседује јавну информацију, односно да ли му је она иначе доступна, односно неће тражиоцу омогућити увид у документ који садржи тражену информацију или му издати копију тог документа, ако би тим угрозио живот, здравље, сигурност или које друго важно добро неког и тиме угрозио, омео или отежао спречавање или откривање кривичног дела, оптужење за кривично дело, вођење предкривичног поступка, вођење судског поступка, извршење пресуде или спровођење казне или који други правно уређени поступак или фер поступање и правично суђење. Поред тога, претпоставка невиности, предвиђена је и одредбом члана 37 Законом о јавном информисању, да у јавном гласилу нико се несме означити учиниоцем какавог кажњивог дела, односно огласити кривим или одговорним пре правноснажне одлуке суда или другог надлежног органа.

Фотографисање и снимање у Окружном суду у Београду, (Палати правде), и посебним одељењима, за сузбијање организованог криминала и поступање против починилаца ратних злочина, као и јавно приказивање може се обавити уз предходно писмено одобрење председника Окружног суда, а предузимање наведених радњи ван тока судског поступка може одобрити председник Окружног суда, имајући у виду да он управља зградом у којој се налазе судске просторије.

Видео и звучно (магнетофонско снимање) на главном претресу у кривичном поступку и јавно приказивање (репродуковање) снимка ван случајева регулисаних одредбом члана 179 ЗКП-а, обавља се по одобрењу председника Врховног суда Србије, уз предходно прибављање мишљења председника већа, судије и сагласност странака. Наиме, истражни судија може одредити да се извођење истражне радње сними помоћу уређаја за звучно или оптичко снимање и о томе ће предходно обавестити лице које се саслушава, а оптичка снимања се не могу вршти на главном претресу, осим када за поједини главни претрес одобри председник Врховног суда Србије, ако је снимање на главном претресу одобрено, веће може из оправданих разлога одлучити да се поједини делови главног претреса не снимају. Поред тога, истражни судија може дозволити да учесници поступка који имају оправдани интерес помоћу магнетофона, сниме извођење истражне радње. А снимци се не могу јавно приказивати без писменог одобрења странака и учесника снимљене радње.

Видео и звучно снимање на главној расправи у парничном поступку и јавно приказивање снимака одобрава, Председник суда уз предходно прибављено мишљење председника већа, судије и сагласности странака.

Фотографисање у току суђења и јавно објављивање фотографија одобрава председник већа, судија на основу предходно дате сагласности странака и осталих учесника у поступку.

Приликом давања одобрења за фотографисање снимања водиће се рачуна о интересовању јавности, интересу поступка, приватности и безбедности учесника поступка.

Фотографисање и снимање у судници, након прибављеног одобрења, обављаће се под управом председника већа, судије на начин који обезбеђује несметан ток суђења и ред у судници.

Следствено наведеном, јавност рада судова остварује се објављивањем састава судских већа, односно означавањем поступајућих судија, давањем обавештења о току поступка заинтересованим лицима, обавештавањем јавности о раду суда путем средстава јавног информисања, објављивањем судских одлука и начелних правних ставова.

Представници медија, приликом извештавања о раду суда као и поступањима у одређеним предметима морају водити рачуна да њихово извештавање мора бити објективно и без предрасуда. Посебно морају водити рачуна приликом извештавања о процесним улогама учесника поступка (осумњичени, отпужени, окривљени) и правилно их означавати, као и фазе поступка, при том имајући у виду да у поступку према малолетним лицима забрањено је објављивање њихових имена. Представници медија, током свог боравка у суду односно судници морају поштовати углед суда, судије, судског особља тако и остале учеснике у поступку и понашти се одговорно. При томе прејудицирањем судских одлука, оштрим критикама учињеним на рад суда, тако и судије могло би се сматрати као утицај на рад и независност.